1
Dobro drvo taj Ned Maj 23, 2010 3:26 am
ps i love you
♥ Admin ♥
Dobro drvo
Bilo jednom jedno drvo…
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je
dolazio svakoga dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isple-
vši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se
uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama.
Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i dečačić
bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, dečačić bi
zaspao u senci drveta.
Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem
i dušom. I Dobro drvo bilo je sretno. Ali, vreme je neumitno
prolazilo…
I dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu
reče: „Hajde, dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mo-
jim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj se-
nci. I budi sretan.“ „Ali, suviše sam veliki da bih se peo na te-
be i igrao se s tobom“, odgovori dečak Dobrom drvetu. „Že-
lim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, po-
treban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?“ „Žao mi je“,
ogovori Dobro drvo „ali para nemam. Sve što imam jesu li-
šće i jabuke... Ipak, dečače, mogao bi da ubereš moje jabu-
ke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti sretan.“
I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih
odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti sretnim.
Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao...
I Dobro drvo je bilo veoma tužno. A onda, jednoga dana, de-
čak ponovo stiže i drvo radosno zašumori. „Hajde, dečače“,
reče ono. „Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim
granama... I uživaj!“ „Nemam vremena za to, imam previše
posla“, odgovori dečak. „Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo“
, objasni on. „Želim da imam ženu i decu i zato mi je potre-
bna kuća... Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?“ „Ni ja ne-
mam kuću“, odgovori drvo. „U stvari, čitava šuma je moja
kuća... Ali, evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi na-
praviti kuću. I tako ćeš biti srećan.“ I tako dečak poseče gra-
ne Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću.
I dobro drvo se ponovo osećalo veoma srećnim.
Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao. I kada
se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko sretno da je je-
dva bilo u stanju reč da izusti. „Hajde, dečače“, pozva ga
drvo šapatom. „Dođi i poigraj se.“ „Odveć sam star i tužan da
bih se igrao“, odgovori dečak. „Ali, želeo bih jedan čamac
, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki
čamac?“ „Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac“, odgo-
vori Dobro drvo. „Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i
da budeš srećan.“ I tako dečak poseče stablo Dobrog drve-
ta... i načini sebi čamac... i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno, ali ne i presrećno.
Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi.
„Žao mi je, dečače“, dočeka ga Drvo. „Ali, zaista nemam ni-
šta više što bih ti mogao dati... Znaš, ne rađam više jabu-
ke...“ „Zubi su mi se istrošili i više ne mogu da jedem jabu-
ke“, odvrati dečak. „Nemam više ni grana“, nastavi Dobro
drvo „na kojima bi se mogao ljuljati.“ „Odveć sam star za
takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama“, primeti de-
čak. „Nemam više ni deblo“, reče Dobro drvo „na koje bi se
mogao uzverati.“ „Odveć sam umoran da bih se pentrao po
drveću“, zaklima glavom dečak. „Žao mi je“, uzdahnu Do-
bro drvo. „Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam... ali mi ni-
šta više nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi
je, zaista...“ „Pa, više mi mnogo ni ne treba“, uzdahnu i de-
čak. „Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti.
Znaš, veoma sam umoran.“ „U redu onda“, odvrati Dobro
drvo, istežući se koliko god može. „Stari panj baš jeste pra-
vo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi, dečače, i se-
di. Sedi i odmori se.“ Dečak postupi kako mu je rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno sretnim.
Shel Silverstein
Bilo jednom jedno drvo…
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je
dolazio svakoga dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isple-
vši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se
uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama.
Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i dečačić
bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, dečačić bi
zaspao u senci drveta.
Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem
i dušom. I Dobro drvo bilo je sretno. Ali, vreme je neumitno
prolazilo…
I dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu
reče: „Hajde, dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mo-
jim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj se-
nci. I budi sretan.“ „Ali, suviše sam veliki da bih se peo na te-
be i igrao se s tobom“, odgovori dečak Dobrom drvetu. „Že-
lim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, po-
treban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?“ „Žao mi je“,
ogovori Dobro drvo „ali para nemam. Sve što imam jesu li-
šće i jabuke... Ipak, dečače, mogao bi da ubereš moje jabu-
ke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti sretan.“
I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih
odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti sretnim.
Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao...
I Dobro drvo je bilo veoma tužno. A onda, jednoga dana, de-
čak ponovo stiže i drvo radosno zašumori. „Hajde, dečače“,
reče ono. „Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim
granama... I uživaj!“ „Nemam vremena za to, imam previše
posla“, odgovori dečak. „Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo“
, objasni on. „Želim da imam ženu i decu i zato mi je potre-
bna kuća... Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?“ „Ni ja ne-
mam kuću“, odgovori drvo. „U stvari, čitava šuma je moja
kuća... Ali, evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi na-
praviti kuću. I tako ćeš biti srećan.“ I tako dečak poseče gra-
ne Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću.
I dobro drvo se ponovo osećalo veoma srećnim.
Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao. I kada
se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko sretno da je je-
dva bilo u stanju reč da izusti. „Hajde, dečače“, pozva ga
drvo šapatom. „Dođi i poigraj se.“ „Odveć sam star i tužan da
bih se igrao“, odgovori dečak. „Ali, želeo bih jedan čamac
, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki
čamac?“ „Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac“, odgo-
vori Dobro drvo. „Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i
da budeš srećan.“ I tako dečak poseče stablo Dobrog drve-
ta... i načini sebi čamac... i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno, ali ne i presrećno.
Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi.
„Žao mi je, dečače“, dočeka ga Drvo. „Ali, zaista nemam ni-
šta više što bih ti mogao dati... Znaš, ne rađam više jabu-
ke...“ „Zubi su mi se istrošili i više ne mogu da jedem jabu-
ke“, odvrati dečak. „Nemam više ni grana“, nastavi Dobro
drvo „na kojima bi se mogao ljuljati.“ „Odveć sam star za
takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama“, primeti de-
čak. „Nemam više ni deblo“, reče Dobro drvo „na koje bi se
mogao uzverati.“ „Odveć sam umoran da bih se pentrao po
drveću“, zaklima glavom dečak. „Žao mi je“, uzdahnu Do-
bro drvo. „Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam... ali mi ni-
šta više nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi
je, zaista...“ „Pa, više mi mnogo ni ne treba“, uzdahnu i de-
čak. „Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti.
Znaš, veoma sam umoran.“ „U redu onda“, odvrati Dobro
drvo, istežući se koliko god može. „Stari panj baš jeste pra-
vo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi, dečače, i se-
di. Sedi i odmori se.“ Dečak postupi kako mu je rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno sretnim.
Shel Silverstein
